ДЕСТРУКТИВ ҒОЯЛАР ФЕНОМЕНИ ВА ЁШЛАР ОНГИГА ТАЪСИРИ
PDF

Keywords

Калит сўзлар: деструктив ғоялар, ёшлар онги, маънавий иммунитет, девиант хулқ-атвор, радикаллашув, ижтимоий мослаштириш, педагогик реабилитация.

How to Cite

Назокатхон Умарали қизи , А., & Тўлқинбек Абдуҳолиқович , А. (2026). ДЕСТРУКТИВ ҒОЯЛАР ФЕНОМЕНИ ВА ЁШЛАР ОНГИГА ТАЪСИРИ. Advances in Science and Humanities, 2(01), 57-68. https://doi.org/10.70728/human.v02.i01.014

Abstract

Мазкур мақолада XXI аср шароитида деструктив ғоялар феномени ва уларнинг ёшлар онгига кўрсатаётган ижтимоий-психологик ҳамда педагогик таъсири комплекс таҳлил қилинган. Жамият ҳаётининг жадал рақамлилашуви ва глобал ахборот маконининг кенгайиши ёшлар дунёқарашида маънавий беқарорлик, идентичлик инқирози ва қадриятлар нисбийлашуви жараёнларини кучайтираётгани илмий асосланади [1].

Тадқиқотда деструктив ғоялар фалсафий нуқтаи назардан инсон маънавий мавжудлигини инкор этувчи, ижтимоий барқарорликни емирувчи мафкуравий ҳодиса сифатида очиб берилган [2]. Психологик таҳлил ёшлар онгида деструктив ғоялар фрустрация, ижтимоий адолатсизликни субъектив қабул қилиш, эмоционал беқарорлик ва танқидий фикрлашнинг етарли даражада шаклланмаганлиги замирида қарор топишини кўрсатади [3]. Айниқса, интернет ва ижтимоий тармоқлар орқали тарқалаётган манипулятив ва радикал контент деструктив қарашларнинг нормаллашувига олиб келаётгани таъкидланади [4].

Мақолада ёшлар маънавий иммунитети тушунчаси илмий жиҳатдан асосланиб, унинг заифлиги девиант хулқ-атвор, радикаллашув ва ижтимоий бегоналашув учун асосий омил экани аниқланади [5]. Шунингдек, деструктив ғоялар таъсирини енгиб ўтиш фақат профилактик ёки ҳуқуқий чоралар билан чекланмаслиги, балки комплекс педагогик реабилитация ва ижтимоий мослаштириш методикаларини ишлаб чиқиш зарурлиги асослаб берилган [6].

Тадқиқот натижалари деструктив ғоялар таъсирига тушган ёшлар билан ишлашда фалсафий-методологик ёндашув, психологик механизмлар ва педагогик технологияларни уйғун қўллаш муҳим аҳамиятга эга эканини кўрсатади. Мақолада келтирилган илмий хулосалар ёшларни ижтимоий мослаштириш ва реабилитация қилишга қаратилган педагогик тизимларни такомиллаштириш учун назарий-амалий асос бўлиб хизмат қилади [7].

 

PDF

References

1. Castells M. The Power of Identity. — Oxford: Blackwell Publishing, 2010. — 584 p.

2. Fromm E. Escape from Freedom. — New York: Farrar & Rinehart, 1941. — 305 p.

3. Erikson E. Identity: Youth and Crisis. — New York: W. W. Norton & Company, 1968. — 336 p.

4. Livingstone S. Children and the Internet: Great Expectations, Challenging Realities. — Cambridge: Polity Press, 2009. — 232 p.

5. Зимняя И.А. Педагогическая психология. — М.: Логос, 2010. — 384 с.

6. Бондаревская Е.В. Теория и практика личностно-ориентированного образования. — Ростов н/Д: Феникс, 2000. — 352 с.

7. United Nations Office on Drugs and Crime. Handbook on the Prevention of Radicalization and Violent Extremism. — Vienna: UNODC, 2018. — 142 p.

8. Бауман З. Глобализация. Последствия для человека и общества. — М.: Весь мир, 2004.

9. Эриксон Э. Идентичность: юность и кризис. — М.: Прогресс, 1996.

10. Манхейм К. Идеология и утопия. — М.: Республика, 1994.

11. Horgan J. The Psychology of Terrorism. — London: Routledge, 2005.

12. Белл Д. Грядущее постиндустриальное общество. — М.: Academia, 2004.

13. Ясперс К. Смысл и назначение истории. — М.: Республика, 1991.

14. Rogers C. On Becoming a Person. — Boston: Houghton Mifflin, 1961.

15. Берталанфи Л. Общая теория систем. — М.: Прогресс, 1969.

16. Мертон Р. Социальная структура и аномия. — М.: Аспект Пресс, 1992.

17. Асмолов А.Г. Психология личности. — М.: Смысл, 2007.

18. Livingstone S. Children and the Internet. — Cambridge: Polity Press, 2009.

19. United Nations Office on Drugs and Crime. Youth, Crime and Violence. — UNODC Report, 2022.

20. Щуркова Н.Е. Воспитание духовно-нравственных ценностей личности. — М.: Педагогика, 2010.

21. World Health Organization. Adolescent Mental Health. — WHO, 2023.

22. OECD. Youth and Social Risks in Digital Society. — Paris, 2021.

23. Гегель Г.В.Ф. Феноменология духа. — М.: Мысль, 1977.

24. Ницше Ф. По ту сторону добра и зла. — М.: Азбука, 2018.

25. Фрейд З. Недовольство культурой. — М.: АСТ, 2019.

26. Лиотар Ж.-Ф. Состояние постмодерна. — СПб.: Алетейя, 1998.

27. Выготский Л.С. Психология развития человека. — М.: Смысл, 2005.

28. Bandura A. Social Learning Theory. — Englewood Cliffs, 1977.

29. Kahneman D. Thinking, Fast and Slow. — New York: Farrar, Straus and Giroux, 2011.

30. Castells M. Networks of Outrage and Hope. — Cambridge: Polity Press, 2012.

31. Абдуллаева Ш.Ш. Маънавий иммунитет ва ёшлар тарбияси. — Тошкент: Fan, 2020.

32. Gilinsky Y. Deviance and Social Control. — London: Routledge, 2018.

33. Кон И.С. Психология ранней юности. — М.: Просвещение, 1989.

34. Зязюн И.А. Педагогика личности. — Киев: Лыбидь, 2000.

35. UNESCO. Education for Social Inclusion. — Paris, 2020.

36. Beck U. Risk Society. — London: Sage, 1992.

37. Giddens A. Modernity and Self-Identity. — Stanford University Press, 1991.

38. Fromm E. Escape from Freedom. — New York: Farrar & Rinehart, 1941.

39. European Commission. Radicalisation Awareness Network Report. — Brussels, 2022.

40. Sunstein C. #Republic: Divided Democracy in the Age of Social Media. — Princeton, 2017.

41. Pariser E. The Filter Bubble. — New York: Penguin, 2011.

42. OECD. Global Competence Framework. — Paris, 2018.

43. Қодиров А.А. Ижтимоий педагогика назарияси. — Тошкент: Ўқитувчи, 2019.

44. UNICEF. Youth Reintegration Programs. — UNICEF Report, 2021.

45. Тоффлер Э. Третья волна. — М.: АСТ, 2004.

46. Erikson E. Identity and the Life Cycle. — New York: Norton, 1980.

47. Neumann P. Radicalized. — London: I.B. Tauris, 2016.

48. Bauman Z. Liquid Modernity. — Cambridge: Polity Press, 2000.

49. Frankl V. Man’s Search for Meaning. — Boston: Beacon Press, 2006.

50. Maslow A. Motivation and Personality. — New York: Harper & Row, 1954.

51. Bronfenbrenner U. The Ecology of Human Development. — Harvard University Press, 1979.

52. Tajfel H. Social Identity Theory. — Cambridge University Press, 1986.

53. Kohlberg L. Essays on Moral Development. — San Francisco, 1984.

54. Anderson C. Violent Video Games and Youth Aggression. — APA, 2017.

55. WHO & UNODC Joint Report on Youth Violence. — Geneva, 2022.

56. Давлетшина Г.К. Маънавий барқарорлик ва ёшлар. — Тошкент: Fan, 2018.

57. UNICEF. Adolescent Behaviour Report. — New York, 2022.

58. OECD. Students’ Well-being Survey. — Paris, 2021.

59. Durkheim E. Suicide. — London: Routledge, 2002.

60. Merton R. Social Theory and Social Structure. — New York: Free Press, 1968.

61. Beck U. World at Risk. — Cambridge: Polity Press, 2009.

62. Castells M. The Power of Identity. — Oxford: Blackwell, 2004.

63. Ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги Стратегик тадқиқотлар институти. Ёшлар сиёсати таҳлили. — Тошкент, 2023.

64. Ўзбекистон Республикаси Олий таълим, фан ва инновациялар вазирлиги. Ёшлар билан ишлаш концепцияси. — Тошкент, 2022.

65. Erikson E. Youth and Crisis. — New York: Norton, 1968.

66. Adler A. Understanding Human Nature. — Oxford, 1998.

67. Kernberg O. Identity Disorders. — New Haven: Yale University Press, 2004.

68. Berger P., Luckmann T. The Social Construction of Reality. — New York, 1966.

69. Horgan J. Pathways to Radicalization. — Terrorism Studies, 2014.

70. Clinard M. Sociology of Deviant Behavior. — Belmont, 2011.

71. Farrington D. Youth Crime and Risk Factors. — Oxford University Press, 2017.

72. Асмолов А.Г. Личность как предмет психологического исследования. — М.: МГУ, 2008.

73. UNESCO. Global Citizenship Education. — Paris, 2019.

74. Bauman Z. Culture in a Liquid Modern World. — Cambridge: Polity Press, 2011.

75. UNICEF. Rehabilitation and Reintegration of Youth. — New York, 2020.

76. Bandura A. Moral Disengagement. — APA, 2016.

77. Toffler E. Future Shock. — New York: Bantam Books, 1970.

78. Zillmann D. Emotional Responses to Media Violence. — Journal of Social Issues, 2002.

79. Ajzen I. Theory of Planned Behavior. — Organizational Behavior, 1991.

80. Marcia J. Identity in Adolescence. — Journal of Youth Studies, 1980.

81. Baumeister R. Identity and Belonging. — Psychology Press, 2012.

82. Sageman M. Leaderless Jihad. — University of Pennsylvania Press, 2008.

83. Sunstein C. Going to Extremes. — Oxford University Press, 2009.

84. Kellner D. Media Culture. — Routledge, 1995.

85. UNESCO. Preventing Violent Extremism Through Education. — Paris, 2017.

86. Giddens A. The Consequences of Modernity. — Stanford University Press, 1990.

87. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси. Ёшлар тарбияси ва мафкуравий хавфсизлик тўғрисида. — Тошкент, 2023.

Creative Commons License

This work is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.